Ko mora da evidentira promet preko elektronskog fiskalnog uređaja

Pitanje se obično postavi naopako: „da li ja moram da imam fiskalnu kasu“. Zakon o fiskalizaciji ne polazi od toga šta imate nego od toga šta radite. Ako kao preduzetnik ili pravno lice vršite promet na malo, obveznik ste, a izuzetke nabraja jedna uredba, i kraća je nego što većina očekuje.

Osnovno pravilo

Obveznik fiskalizacije je, po članu 4 Zakona, svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik i drugo lice koje plaća taj porez) i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica, ako vrši promet na malo. Promet na malo je, kako mi razumemo član 3, svaki promet dobara i usluga fizičkim licima, ali i svaki promet u maloprodajnom objektu, bez obzira na to ko kupuje. Obuhvata i primljene avanse za budući promet na malo.

Tri stvari u tom pravilu ljudi najčešće previde:

• Usluge se broje isto kao roba. Frizer, majstor, instruktor i programer koji nešto naplati fizičkom licu su u istoj situaciji kao prodavnica.
• Avans je promet. Uplata primljena unapred za posao koji će biti urađen kasnije fiskalizuje se kad je novac primljen (kod uplate na račun najkasnije narednog radnog dana od prijema uplate), a ne kad je posao gotov. O tome postoji zaseban tekst o avansnom računu.
• Način plaćanja ne menja ništa. Uplata na tekući račun, karticom, vaučerom ili gotovinom, ako je kupac fizičko lice, to je promet na malo.

Ko nije obveznik

Kako mi razumemo član 3 stav 3 Zakona, promet pravnom licu ili preduzetniku nije promet na malo samo kad je izvršen izvan maloprodajnog objekta. Tada firmi izdajete fakturu (i elektronsku fakturu kad je propisana), a ne fiskalni račun. Prodaja firmi u prodavnici, lokalu ili salonu, kao i prodaja veb prodavnice, čije se sedište po članu 3 stav 4 smatra maloprodajnim objektom, jeste promet na malo: izdaje se fiskalni račun sa PIB-om kupca.

Problem nastaje kad radite i jedno i drugo. Firma koja devedeset posto prihoda fakturiše pravnim licima, a deset posto naplati od građana, obveznik je fiskalizacije najmanje za tih deset posto. Ako firmama prodaje u prodavnici, lokalu ili preko veb prodavnice, kako mi razumemo član 3 Zakona, i ta prodaja je promet na malo. Prag ne postoji.

Poreski režim tu ništa ne menja. Paušalac ili knjigaš, preduzetnik ili d.o.o., pravilo je isto: član 4 Zakona obuhvata i obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti i obveznike poreza na dobit, a fiskalizacija gleda vrstu prometa, a ne način oporezivanja.

Izuzete delatnosti

Izuzetke određuje Uredba o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ br. 32/2021, 117/2021, 51/2022, 141/2022, 85/2023, 99/2024 i 110/2025).

Izuzeće ide po delatnosti koju stvarno obavljate, a ne po veličini firme ili obliku poslovanja. Kod više šifara uredba ne izuzima celu šifru nego samo deo delatnosti. U izuzete grupe spadaju, između ostalog:

Uz to su izuzeti: prodaja sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na pijačnim tezgama i sličnim mestima od strane fizičkog lica koje plaća porez na prihode od samostalne delatnosti, a nije preduzetnik; naplata računom o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, struja, voda i dr.); marketinške usluge u maloprodajnom objektu pravnim licima i preduzetnicima; većina komunalnih delatnosti, stari i umetnički zanati i poslovi domaće radinosti (osim kamenorezačkog), ulična prodaja sladoleda, lozova, kokica i štampe, čistači cipela i nosači. Član 4a uredbe privremeno izuzima svu prodaju na pijačnim tezgama i sličnim objektima, zaključno sa 31. decembrom 2026.

Zamka broj jedan: 85.5

Grupa 85 je izuzeta, osim 85.5, a u 85.5 spada „ostalo obrazovanje“. Tu padaju škole stranih jezika, auto škole, sportske škole, kursevi i radionice.

Drugim rečima, redovno školstvo i univerziteti jesu izuzeti, a kurs nemačkog u centru grada nije. Ova razlika se lako previdi, zato što „ja sam u obrazovanju“ zvuči kao da pokriva oboje.

Zamka broj dva: izuzeta je delatnost, a ne firma

Izuzeće se odnosi na promet koji nastaje obavljanjem te delatnosti. Ako u okviru iste firme radite i nešto drugo, za to drugo niste izuzeti.

Primeri koji se stvarno dešavaju:

• Privatna ordinacija (šifra 86): izuzete su, kako mi razumemo uredbu, samo zdravstvene usluge koje se plaćaju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pregled koji pacijent plaća sam, kao i kreme i dodaci ishrani prodati u čekaonici, nisu izuzeti.
• Advokatska kancelarija (69.10) koja naplati izradu dokumenta fizičkom licu izvan pravnih poslova u smislu te šifre.
• Veterinarska ambulanta (75.00): izuzeti su, kako mi razumemo uredbu, samo poslovi koje ona nabraja, na primer poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja. Pregled kućnog ljubimca i prodaja hrane za pse nisu izuzeti.

Prodaja preko interneta

Onlajn prodaja fizičkom licu je promet na malo i fiskalizuje se, bez praga ispod koga se ne mora. Posebna pravila, kako mi razumemo propis, postoje za obveznika koji prodaje isključivo preko interneta: on račun izdaje u elektronskom obliku (član 13 stav 3 Pravilnika o vrstama fiskalnih računa) i ne mora u poslovnom prostoru da ima L-PFR. Isti izuzetak od L-PFR-a član 6 stav 4 Zakona daje i obvezniku koji prodaje samo svoja korišćena pokretna sredstva.

Ono što se razlikuje jeste način dostave računa kupcu i to što se plaćanje često dešava pre isporuke, a ne to da li račun postoji. O tome piše tekst o fiskalizaciji veb prodavnice.

Šta ako se ne fiskalizuje

Zakon predviđa novčane kazne za neevidentiranje prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. Kad inspektor utvrdi da promet nije evidentiran, uz to izriče i zabranu obavljanja delatnosti u tom poslovnom prostoru, po pravilu 15 dana prvi put, 90 dana drugi put i godinu dana treći put (član 12). Za pravno lice novčana kazna počinje od 300.000 dinara, uz posebnu kaznu za odgovorno lice, a kazne postoje i za preduzetnike (član 15).

Sve iznose i raspone ne prepisujemo ovde, zato što se zakon menja. Merodavan je važeći tekst Zakona o fiskalizaciji, članovi 12 i 15 i dalje.

Provera u pet minuta

1. Pogledajte šifru svake delatnosti koju stvarno obavljate, a ne samo pretežnu šifru iz APR-a.
2. Otvorite važeći tekst uredbe i potražite tu šifru u članu 3, a svoju delatnost i u članovima 2, 4 i 4a.
3. Ako je nema, a kao preduzetnik ili pravno lice prodajete fizičkim licima ili u maloprodajnom objektu, kako mi razumemo zakon, obveznik ste.
4. Ako jeste u spisku, pitajte se da li sav vaš promet fizičkim licima zaista nastaje obavljanjem te delatnosti. Ako ne sav, za ostatak ste obveznik.
5. Ako naplaćujete avanse od fizičkih lica, obveznik ste i za njih, bez obzira na to što posao još nije urađen.

Kad je odgovor „jesam obveznik“, sledeći korak nije kupovina kase nego prijava poslovnog prostora Poreskoj upravi, zato što se tek na prijavljeno prodajno mesto izdaje bezbednosni element. Kasa je poslednji korak, ne prvi.