Šta je ESIR, šta je PFR, a šta bezbednosni element

Kad neko prvi put otvara radnju ili prelazi na novu kasu, najčešće čuje tri skraćenice u istoj rečenici: ESIR, PFR i bezbednosni element. Zvuče kao tri imena za istu stvar, a nisu. To su tri različita dela jednog sistema, svaka sa svojim poslom: ESIR i PFR ponekad prave dve različite firme, a bezbednosni element uvek izdaje Poreska uprava.

Zakon o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“ br. 153/2020, 96/2021, 138/2022 i 80/2026) u članu 2 ih definiše odvojeno. Evo šta to znači u praksi.

Elektronski fiskalni uređaj je krovni pojam

Ono što zakon zove elektronskim fiskalnim uređajem (skraćeno EFU) jeste „hardversko i/ili softversko rešenje“ koje obveznik koristi da izda fiskalni račun. Važna je ta formulacija: EFU ne mora da bude kutija na pultu. Može da bude i čist softver.

EFU se sastoji od tri stvari koje moraju da rade zajedno:

• jedan ili više ESIR-a, u koje se unose podaci o prometu,
• jedan PFR, koji te podatke obrađuje i potpisuje,
• jedan bezbednosni element, koji PFR koristi za potpisivanje.

Ako vam bilo koje od to troje nedostaje, nemate fiskalni uređaj i ne možete da izdate fiskalni račun.

ESIR je ono što kasir vidi

ESIR je skraćenica od elektronski sistem za izdavanje računa. Po članu 2 Zakona, to je „hardverski ili softverski element, čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, u koji obveznik fiskalizacije unosi podatke o prometu i iz kojeg se izdaje fiskalni račun“.

Drugim rečima, ESIR je kasa. To je ekran na kome kasir kuca ili skenira artikle, bira količinu, daje popust, bira način plaćanja i pritiska dugme za izdavanje. On drži katalog artikala, zna cene i poreske oznake, vodi evidenciju i po pravilu štampa račun.

Ono što ESIR ne radi jeste potpisivanje. On nijedan račun ne proglašava fiskalnim sam od sebe. Kad kasir pritisne dugme, ESIR spakuje podatke o računu i pošalje ih PFR-u, pa čeka odgovor.

ESIR može da bude namenski uređaj, program na računaru, aplikacija na telefonu ili veb aplikacija u pregledaču. Sa stanovišta zakona to je svejedno. Ono što nije svejedno jeste da svaki ESIR mora da bude odobren od Poreske uprave i upisan u Registar odobrenih elemenata elektronskog fiskalnog uređaja. Registar je javan i pretraživ na sajtu Poreske uprave, i to je prvo mesto koje treba pogledati kad vam neko nudi kasu.

PFR je ono što račun čini fiskalnim

Procesor fiskalnih računa je, po istom članu, „hardverski ili softverski element čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave, koji razmenjuje podatke sa elektronskim sistemom za izdavanje računa“.

On radi posao koji ESIR nema pravo da radi:

1. prima podatke o transakciji od ESIR-a,
2. računa porez po važećim stopama i oznakama, koje on sam drži,
3. dodeljuje računu PFR broj, a bezbednosni element pri tome uvećava brojače računa,
4. traži od bezbednosnog elementa digitalni potpis,
5. formira QR kod i adresu za proveru,
6. vraća gotov, potpisan žurnal nazad ESIR-u,
7. dostavlja podatke Poreskoj upravi.

PFR postoji u dve varijante, i to je najveća praktična podela u celoj fiskalizaciji:

Koji je za vas, zavisi pre svega od toga gde prodajete: ko prodaje u poslovnom prostoru, kako mi razumemo član 6 stav 4 Zakona, mora da ima L-PFR, a V-PFR može da doda. Tu temu razlažemo u zasebnom tekstu o izboru između L-PFR-a i V-PFR-a.

Bezbednosni element je vaš potpis, ne potpis proizvođača kase

Bezbednosni element je „hardverski ili softverski element koji sadrži elektronski sertifikat obveznika fiskalizacije“, a koristi ga PFR za potpisivanje računa.

Ključna reč u toj definiciji je obveznika. Sertifikat glasi na vas, na vaš PIB, a ne na onoga ko vam je prodao kasu. Izdaje ga Poreska uprava, traži se posebno i ne dolazi uz softver. Po Pravilniku o bezbednosnom elementu Poreska uprava ima rok od sedam dana od prijave da ga generiše (po njenoj objavi, najčešće je gotov već narednog dana), a pre toga mora da bude prijavljen poslovni prostor. Zato se dešava da firma kasu podesi za jedan dan, a onda čeka, zato što bezbednosni element nije zatražen na vreme.

O tome kako se traži, u kom obliku stiže i šta se radi kad istekne, piše u tekstu o bezbednosnom elementu.

Gde u svemu tome stoji Poreska uprava

Sistem za upravljanje fiskalizacijom je, po zakonu, softverska aplikacija Poreske uprave koja preuzima sve podatke iz procesora fiskalnih računa. To je krajnja tačka lanca. Vi ne razgovarate sa njom direktno: vaš PFR joj šalje podatke.

Član 8 Zakona traži da obveznik svaki račun u momentu prometa obradi preko PFR-a, i da se podaci dostavljaju putem stalne internet veze u realnom vremenu. Ako veze nema, podaci se dostavljaju odmah po uspostavljanju veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog računa.

Taj rok od pet dana se često pogrešno čita kao „kasa sme da radi pet dana bez interneta“. On se odnosi na dostavljanje podataka iz već potpisanih računa, a račun može da se potpiše bez interneta samo ako imate L-PFR. Razlika je velika i objašnjena je u tekstu o radu bez interneta.

Tri dela, ponekad dva proizvođača

Pošto su ESIR i PFR odvojeno odobreni elementi, oni ne moraju da budu od istog proizvođača. U praksi postoje tri uobičajene kombinacije:

• ESIR plus V-PFR. Procesor je onaj Poreske uprave, a bezbednosni element je datoteka sertifikata. Bez druge opreme ovo je, kako mi razumemo zakon, dovoljno samo u izuzecima iz člana 6 stav 4, pre svega onome ko prodaje isključivo preko interneta; u poslovnom prostoru uz V-PFR mora da radi i L-PFR. Traži stabilnu vezu.
• ESIR plus L-PFR od drugog proizvođača. Kasa razgovara sa lokalnim procesorom preko mreže u objektu. Radi i oflajn.
• ESIR i L-PFR u jednom proizvodu. Jedan dobavljač isporučuje oboje, obično kao uređaj ili kao paket za instalaciju.

Ova podela je važna kad upoređujete ponude, zato što „kasa“ u ponudi ponekad znači samo ESIR, a ponekad ceo paket. Pitanje koje razrešava nedoumicu glasi: koji PFR se uz ovo koristi i ko obezbeđuje bezbednosni element.

Kratko, za poneti

Ako zapamtite samo jednu rečenicu: ESIR zna šta ste prodali, PFR zna koliko to vredi poreskoj, a bezbednosni element je ono što kaže da ste to bili vi.