Шта је ЕСИР, шта је ПФР, а шта безбедносни елемент

Кад неко први пут отвара радњу или прелази на нову касу, најчешће чује три скраћенице у истој реченици: ЕСИР, ПФР и безбедносни елемент. Звуче као три имена за исту ствар, а нису. То су три различита дела једног система, свака са својим послом: ЕСИР и ПФР понекад праве две различите фирме, а безбедносни елемент увек издаје Пореска управа.

Закон о фискализацији („Службени гласник РС“ бр. 153/2020, 96/2021, 138/2022 и 80/2026) у члану 2 их дефинише одвојено. Ево шта то значи у пракси.

Електронски фискални уређај је кровни појам

Оно што закон зове електронским фискалним уређајем (скраћено ЕФУ) јесте „хардверско и/или софтверско решење“ које обвезник користи да изда фискални рачун. Важна је та формулација: ЕФУ не мора да буде кутија на пулту. Може да буде и чист софтвер.

ЕФУ се састоји од три ствари које морају да раде заједно:

• један или више ЕСИР-а, у које се уносе подаци о промету,
• један ПФР, који те податке обрађује и потписује,
• један безбедносни елемент, који ПФР користи за потписивање.

Ако вам било које од то троје недостаје, немате фискални уређај и не можете да издате фискални рачун.

ЕСИР је оно што касир види

ЕСИР је скраћеница од електронски систем за издавање рачуна. По члану 2 Закона, то је „хардверски или софтверски елемент, чија је употреба одобрена од стране Пореске управе, у који обвезник фискализације уноси податке о промету и из којег се издаје фискални рачун“.

Другим речима, ЕСИР је каса. То је екран на коме касир куца или скенира артикле, бира количину, даје попуст, бира начин плаћања и притиска дугме за издавање. Он држи каталог артикала, зна цене и пореске ознаке, води евиденцију и по правилу штампа рачун.

Оно што ЕСИР не ради јесте потписивање. Он ниједан рачун не проглашава фискалним сам од себе. Кад касир притисне дугме, ЕСИР спакује податке о рачуну и пошаље их ПФР-у, па чека одговор.

ЕСИР може да буде наменски уређај, програм на рачунару, апликација на телефону или веб апликација у прегледачу. Са становишта закона то је свеједно. Оно што није свеједно јесте да сваки ЕСИР мора да буде одобрен од Пореске управе и уписан у Регистар одобрених елемената електронског фискалног уређаја. Регистар је јаван и претражив на сајту Пореске управе, и то је прво место које треба погледати кад вам неко нуди касу.

ПФР је оно што рачун чини фискалним

Процесор фискалних рачуна је, по истом члану, „хардверски или софтверски елемент чија је употреба одобрена од стране Пореске управе, који размењује податке са електронским системом за издавање рачуна“.

Он ради посао који ЕСИР нема право да ради:

1. прима податке о трансакцији од ЕСИР-а,
2. рачуна порез по важећим стопама и ознакама, које он сам држи,
3. додељује рачуну ПФР број, а безбедносни елемент при томе увећава бројаче рачуна,
4. тражи од безбедносног елемента дигитални потпис,
5. формира QR код и адресу за проверу,
6. враћа готов, потписан журнал назад ЕСИР-у,
7. доставља податке Пореској управи.

ПФР постоји у две варијанте, и то је највећа практична подела у целој фискализацији:

Који је за вас, зависи пре свега од тога где продајете: ко продаје у пословном простору, како ми разумемо члан 6 став 4 Закона, мора да има Л-ПФР, а В-ПФР може да дода. Ту тему разлажемо у засебном тексту о избору између Л-ПФР-а и В-ПФР-а.

Безбедносни елемент је ваш потпис, не потпис произвођача касе

Безбедносни елемент је „хардверски или софтверски елемент који садржи електронски сертификат обвезника фискализације“, а користи га ПФР за потписивање рачуна.

Кључна реч у тој дефиницији је обвезника. Сертификат гласи на вас, на ваш ПИБ, а не на онога ко вам је продао касу. Издаје га Пореска управа, тражи се посебно и не долази уз софтвер. По Правилнику о безбедносном елементу Пореска управа има рок од седам дана од пријаве да га генерише (по њеној објави, најчешће је готов већ наредног дана), а пре тога мора да буде пријављен пословни простор. Зато се дешава да фирма касу подеси за један дан, а онда чека, зато што безбедносни елемент није затражен на време.

О томе како се тражи, у ком облику стиже и шта се ради кад истекне, пише у тексту о безбедносном елементу.

Где у свему томе стоји Пореска управа

Систем за управљање фискализацијом је, по закону, софтверска апликација Пореске управе која преузима све податке из процесора фискалних рачуна. То је крајња тачка ланца. Ви не разговарате са њом директно: ваш ПФР јој шаље податке.

Члан 8 Закона тражи да обвезник сваки рачун у моменту промета обради преко ПФР-а, и да се подаци достављају путем сталне интернет везе у реалном времену. Ако везе нема, подаци се достављају одмах по успостављању везе, а најкасније у року од пет дана од дана издавања појединачног рачуна.

Тај рок од пет дана се често погрешно чита као „каса сме да ради пет дана без интернета“. Он се односи на достављање података из већ потписаних рачуна, а рачун може да се потпише без интернета само ако имате Л-ПФР. Разлика је велика и објашњена је у тексту о раду без интернета.

Три дела, понекад два произвођача

Пошто су ЕСИР и ПФР одвојено одобрени елементи, они не морају да буду од истог произвођача. У пракси постоје три уобичајене комбинације:

• ЕСИР плус В-ПФР. Процесор је онај Пореске управе, а безбедносни елемент је датотека сертификата. Без друге опреме ово је, како ми разумемо закон, довољно само у изузецима из члана 6 став 4, пре свега ономе ко продаје искључиво преко интернета; у пословном простору уз В-ПФР мора да ради и Л-ПФР. Тражи стабилну везу.
• ЕСИР плус Л-ПФР од другог произвођача. Каса разговара са локалним процесором преко мреже у објекту. Ради и офлајн.
• ЕСИР и Л-ПФР у једном производу. Један добављач испоручује обоје, обично као уређај или као пакет за инсталацију.

Ова подела је важна кад упоређујете понуде, зато што „каса“ у понуди понекад значи само ЕСИР, а понекад цео пакет. Питање које разрешава недоумицу гласи: који ПФР се уз ово користи и ко обезбеђује безбедносни елемент.

Кратко, за понети

Ако запамтите само једну реченицу: ЕСИР зна шта сте продали, ПФР зна колико то вреди пореској, а безбедносни елемент је оно што каже да сте то били ви.