Да ли фискална каса ради без интернета и шта каже закон

Ово је питање које се постави тек кад је касно, обично у суботу увече, кад мрежа падне и испред пулта стоји ред. Кратак одговор, како ми разумемо закон: продавница у објекту мора да има Л-ПФР баш због тог тренутка, а он издаје рачун и без мреже. Без везе стаје само В-ПФР, а њега без Л-ПФР-а може да користи само онај ко продаје искључиво преко интернета или продаје само своја коришћена покретна средства.

Две ствари које се стално мешају

У фискализацији постоје две различите ствари које интернет може да прекине, и оне немају исте последице:

1. Потписивање рачуна. Рачун постаје фискални онда кад га процесор потпише безбедносним елементом. Без потписа нема рачуна.
2. Достављање података Пореској управи. Потписани рачун се шаље у Систем за управљање фискализацијом, по правилу одмах. Само кад интернет везе нема, то може да сачека, најкасније пет дана од издавања рачуна.

Члан 8 Закона о фискализацији тражи да обвезник у моменту промета сваки рачун обради посредством процесора фискалних рачуна, и да се подаци достављају путем сталне интернет везе у реалном времену. Затим додаје да се, ако постоји прекид интернет везе или она није доступна на месту промета, подаци достављају „одмах по успостављању интернет везе, а најкасније у року од пет дана од дана издавања појединачног фискалног рачуна“.

Тих пет дана се односи на другу ставку, на достављање. Не на потписивање. То је цела разлика.

Са Л-ПФР-ом: рачун излази и без мреже

Локални процесор фискалних рачуна ради на вашој опреми, а његов безбедносни елемент је паметна картица у читачу поред касе. И процесор и картица су ту, у објекту.

Због тога потписивање не зависи ни од чега споља. Каса пошаље податке Л-ПФР-у преко локалне мреже, он потпише рачун, врати журнал и запамти шта треба да пошаље. Кад се веза врати, пошаље.

Купац у том тренутку добија потпуно ваљан фискални рачун, са ПФР бројем, бројачем и QR кодом. Купац може да га провери одмах, и пре него што подаци стигну Пореској управи (Правилник о начину провере пријављених фискалних рачуна, члан 2).

Са В-ПФР-ом: без мреже нема рачуна

Виртуелни процесор ради на инфраструктури Пореске управе. Ваш безбедносни елемент је датотека сертификата, али сам потпис врши процесор на другој страни везе.

Ако везе нема, захтев не стиже, потписа нема, рачуна нема. Не постоји подешавање које то мења, и не постоји каса која то заобилази. Ако вам неко тврди супротно, тражи од вас да радите без фискалног рачуна.

Зато закон, како ми разумемо члан 6 став 4, не дозвољава да се продавница у објекту ослони само на В-ПФР: обвезник који користи В-ПФР дужан је да у сваком пословном простору обезбеди рад најмање једног Л-ПФР-а. Изузети су само они који продају искључиво преко интернета и они који продају само своја коришћена покретна средства. Исто пише и у одговорима Пореске управе на најчешћа питања.

Локални ред чекања: шта он јесте, а шта није

Многе веб касе, укључујући Откуцај, држе рачун у локалном реду кад веза падне у самом тренутку издавања. Вреди тачно разумети шта то значи.

Рачун у реду чекања није издат рачун. Он још није прошао кроз процесор, нема ПФР број, нема бројач и нема потпис. Не улази у промет и не приказује се као рачун. Апликација га држи да се унос не изгуби и издаје га аутоматски чим се веза врати.

Ред чекања помаже код прекида од тридесет секунди, и то само ако купац сачека да рачун изађе: рачун се, како ми разумемо закон, издаје у тренутку промета, а не после. Он не решава квар мреже који траје цео дан, и не претвара В-ПФР у Л-ПФР.

Пет дана је рок, а не одлагање без краја

Рок од пет дана није дозвола да подаци касне дуже. Закон, како га ми разумемо, предвиђа и место на коме интернет уопште није доступан, али и тада подаци морају да стигну Пореској управи најкасније пет дана од издавања сваког рачуна, преко портала Пореске управе (локално ишчитавање, чланови 3 и 7 Правилника о начину и поступку достављања података). Ако интернета нема недељама, немате законско покриће да податке шаљете недељама касније.

Рок се, по члану 8 став 2, броји од дана издавања сваког појединачног рачуна, а не од тренутка кад се веза врати, а подаци се шаљу одмах чим веза постоји. Л-ПФР шаље сам, чим може, и то је оно што вас држи у року.

Шта заиста урадити ако вам мрежа пада

Шта помаже поред Л-ПФР-а, који продавница у објекту, како ми разумемо закон, по правилу ионако мора да има:

1. Мобилни интернет као резерва. Рутер са SIM картицом или телефон као приступна тачка. Јефтино, реши већину прекида, не помаже кад нестане струја.
2. УПС за рутер и касу. Мали УПС држи мрежну опрему и таблет неколико десетина минута. Заједно са тачком 1, покрива огромну већину испада.
3. Л-ПФР. Како ми разумемо члан 6 став 4 Закона, ово није избор него обавеза у сваком пословном простору у коме користите В-ПФР, осим ако продајете искључиво преко интернета или само своја коришћена покретна средства. Тражи читач, уређај и локалну инсталацију касе, зато што сервер на интернету не може да дође до уређаја у вашој мрежи.

Мобилна резерва и УПС не замењују Л-ПФР, али смањују колико често ће вам требати. Многи прекиди које људи памте као „нема интернета“ су заправо прекиди од неколико минута, а мобилна резерва их поједе неприметно.

Каса која се отвара офлајн није исто што и офлајн фискализација

Још једна разлика коју вреди држати одвојено. Веб каса која је инсталирана као апликација (PWA) држи екран и каталог артикала кеширане локално, па се отвара и без мреже. То је корисно: касир може да куца, види артикле и припреми рачун.

Али отварање апликације није фискализација. Ако је процесор В-ПФР, тај припремљен рачун чека. Ако је Л-ПФР, излази одмах.

У Откуцају се то види директно на екрану: кад веза падне, каса означи стање као офлајн и приказује колико рачуна чека у реду, а сваки такав је јасно означен као још нефискализован.