Fiskalna kasa na telefonu i tabletu: šta zakon dozvoljava, šta vam treba i gde su granice

„Fiskalna kasa na telefonu“ i „fiskalna kasa na mobilnom“ su među najčešćim pretragama u Srbiji, i razlog je jasan: telefon već imate, a namenska kasa košta i zauzima pult. Pitanje je da li je to dozvoljeno i šta tačno treba da radi. Odgovor je da jeste, ali ne zato što je telefon nešto posebno, nego zato što zakon uopšte ne gleda na uređaj.

Šta zakon stvarno traži

Zakon o fiskalizaciji u članu 2 definiše elektronski fiskalni uređaj kao „hardversko i/ili softversko rešenje“. Reč „ili“ je ključna: uređaj ne mora da bude kutija. ESIR, deo u koji kasir kuca, definisan je isto tako široko, kao hardverski ili softverski element. Aplikacija na telefonu, veb aplikacija u pregledaču telefona ili program na tabletu su s te strane ravnopravni sa namenskom kasom.

Ono što nije svejedno je odobrenje. Svaki ESIR, bez obzira na oblik, mora da prođe tehnički pregled Poreske uprave i da bude upisan u Registar odobrenih elemenata. Aplikacija koja nije u tom registru nije fiskalna kasa, ma kako izgledala. Registar je javan; proverite proizvod po imenu pre nego što ga instalirate.

Tri stvari koje telefon mora da ima

1. Odobren ESIR

To može da bude aplikacija iz prodavnice aplikacija ili veb aplikacija koja se otvara u pregledaču i, po želji, instalira na početni ekran. Pravno nema razlike. Praktično, veb aplikacija ima jednu prednost: ista je na telefonu, tabletu i računaru, pa kad pult preraste telefon ne menjate kasu.

2. Pristup PFR-u

Telefon sam ne potpisuje račune; to radi PFR. Uz V-PFR Poreske uprave telefonu treba internet, mobilni ili Wi-Fi, u trenutku izdavanja svakog računa. Uz L-PFR telefon se preko lokalne mreže povezuje na procesor u objektu, koji drži vašu karticu u čitaču; L-PFR na samom telefonu u praksi se retko sreće, jer najčešće traži karticu u čitaču. Ako vam treba prodaja bez ikakve veze, to je sklop sa L-PFR-om u objektu i telefonom na Wi-Fi-ju: Da li fiskalna kasa radi bez interneta.

3. Način da kupac dobije račun

Zakon traži da se račun izda kupcu, i to u štampanom obliku (Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, član 13 stav 1). To znači štampač koji telefon ume da vidi: termalni štampači sa Bluetooth ili Wi-Fi vezom su uobičajeni, a veb aplikacija štampa kroz sistemski dijalog za štampu, pa štampač treba da bude podržan na telefonu. Proverite štampu pre prvog radnog dana, na papiru koji ćete koristiti, jer QR kod na papiru mora da bude između 40 i 50 mm. Elektronski račun može kupcu da se pošalje uz njegovu saglasnost, ali, kako mi razumemo član 13 Pravilnika, pored štampanog, a ne umesto njega; umesto papira ga izdaje samo prodavac koji prodaje isključivo preko interneta. Elektronski račun umesto QR koda nosi adresu za proveru u obliku hiperlinka.

Šta se dešava kad telefon izgubi vezu

Uz V-PFR bez veze nema potpisa, dakle nema fiskalnog računa. Dobar ESIR u tom trenutku ne sme da se pretvara da je račun izdat. Kako mi razumemo zakon, račun mora da bude izdat u trenutku prometa (član 6 stav 1), a račun izdat kasnije, kad se veza vrati, to nije. Zakon za prekid veze predviđa drugi put: ko koristi V-PFR, mora u svakom poslovnom prostoru da ima i bar jedan L-PFR koji radi (član 6 stav 4), osim ako prodaje isključivo preko interneta. Kupcu u međuvremenu ne dajete ništa što liči na fiskalni račun. Zato V-PFR sam nije dovoljan ni za pijačnu tezgu ni za kafić; u oba slučaja potreban je i L-PFR u objektu.

Gde su granice telefona

• Privatni i poslovni telefon. Kasa na telefonu koji je istovremeno vaš privatni znači da svaki kasir ima pristup vašem telefonu. Za jednog čoveka koji sam prodaje, u redu; za smenu kasira, bolje je poseban uređaj.
• Baterija i ekran. Duga smena i mnogo artikala traže punjač i, realno, tablet. Nijedno nije zakonski uslov, oba su praktični.
• Jezik računa. Račun je na srpskom jeziku, ćirilicom ili latinicom, bez obzira na jezik aplikacije; žurnal koji vraća PFR je ćiriličan. To nije ograničenje telefona nego pravilo za sve kase.
• Kopija, refundacija, avans. Sve vrste računa i transakcija važe isto kao na pultu. Aplikacija koja na telefonu „nema“ refundaciju nije manja kasa nego manjkava.

Za koga je telefon prava kasa

Teren i dostava, tezga na pijaci, mali salon, usluge po pozivu, prvi meseci nove radnje dok se ne zna koliko će prometa biti. U svim tim slučajevima telefon koji već imate i štampač koji telefon vidi mogu da budu kasa. Kako mi razumemo zakon, uz V-PFR u svakom poslovnom prostoru, uključujući vozilo ili tezgu, treba i bar jedan L-PFR, a elektronski račun može da ide samo pored štampanog. Šta se uopšte plaća u sklopu kase, razložili smo u tekstu Koliko košta fiskalna kasa.

Kako to izgleda u Otkucaju

Otkucaj je veb aplikacija, pa na telefonu radi u pregledaču i može da se instalira na početni ekran (na Android-u iz menija pregledača, na iOS-u preko Share i Add to Home Screen). Otkucaj na ovom sajtu radi sa V-PFR-om; L-PFR koji, kako mi razumemo zakon, uz njega mora da radi u svakom poslovnom prostoru, nabavlja se posebno i mora da bude odobren od Poreske uprave. Kasa i artikli se keširaju lokalno; račun koji zatekne prekid veze ostaje u vidljivom redu, jasno označen da nije fiskalizovan, i to nije fiskalni račun. Štampa ide kroz dijalog pregledača; uz saglasnost kupca račun može da mu se pošalje i e-poštom, sa linkom za proveru. Sve to možete da probate u test okruženju pre nego što za svoj PIB zatražite bezbednosni element.

Kratko, za poneti

• Zakon ne traži određen uređaj nego odobren ESIR, PFR i bezbednosni element. Telefon može da bude kasa, ali, kako mi razumemo zakon, uz V-PFR u svakom poslovnom prostoru treba i bar jedan L-PFR, osim za prodaju isključivo preko interneta.
• Uz V-PFR telefonu treba internet pri svakom računu; uz L-PFR u objektu, samo lokalna mreža.
• Račun ide na papir, preko štampača koji telefon vidi; elektronski može da se pošalje pored toga, uz saglasnost kupca.
• Proverite aplikaciju u registru Poreske uprave, pa štampu na pravom papiru, pre prvog radnog dana.